UNFCCC

Прорачун емисије гасова стаклене баште

Инвентар је заснован на CORINAIR (CORe INventory of AIR emissions) систему који креира ETC/AE (Европски тематски центар за емисије у ваздуху). Као и многе друге европске земље, БиХ користи овај метод прорачуна за квантификацију емисија.

CORINAIR систем је дизајниран за сакупљање података о емисијама и извјештавање земаља о емисијама у зрак према Европској агенцији за животну средину (ЕЕА) уз кориштење заједничког формата. Ова заједничка база података широм Европе може се примијенити за припрему одређених катастара у складу са смјерницама UNECE/CLARTAP-a i UNFCCC-a.

Циљ је да се сакупљају, одржавају, прате и објаве информације о емисијама у ваздуху, и пошаљу Европском катастру емисија и система базе података. Ово подразумијева емисије у ваздуху из свих извора који су релевантни за проблеме животне средине, климатске промјене, закисељавање, еутрофикације, тропосферски озон, квалитет ваздуха и дисперзије опасних супстанци. С обзиром да је CORINAIR оријентисан ка извору, постоји јасна разлика између тачкастог и површинског извора. Тачкасти извори су велики стационарни извори емисије који испуштају полутанте у атмосферу. Постројења или активности чији појединачни мали износи емисија нису довољни да би били класификовани у тачкасте изворе, сабиру се и чине површински извор. Они заједно могу знатно да допринесу укупним емисијама.

Угљендиоксид је један од најзначајнијих гасова стаклене баште, посебно када се разматрају посљедице људских активности. Процјењује се да је одговоран за око 50 посто (izvor: IPCC) глобалног загријавања. Готово свугђе у свијету, а тако и у Босни и Херцеговини, најзначајнији антропогени извори CO2 су изгарање фосилних горива (за производњу електричне енергије, индустрију, саобраћај, гријање, итд.), индустријске активности (производња челика, цемента), промјене у кориштењу земљишта и активности у шумарству (у БиХ због прираста дрвне масе постоји негативна емисија - понор).

У Босни и Херцеговини главни извори метана (CH4) су: пољопривреда (узгој стоке), фугитивна емисија из рудника угља и одлагање отпада.

Најважнији извор азотног субоксида (N2О) у Босни и Херцеговини је пољопривреда. Многе пољопривредне активности додају азот у тло, те се на тај начин повећава расположиви азот за нитрификацију и денитрификацију, што има утицаја на количину емисија N2О. Кориштена методологија разликује три извора емисије N2О: директна емисија из пољопривредног тла, емисија због ђеловања животиња и индиректно узрокована емисија због пољопривредних активности. Међу наведеним, највећа емисија долази директно из пољопривредног тла, обрађивањем тла и узгајањем усјева. То укључује примјену минералних ђубрива, азот из шталског ђубрива, узгајање махунарки и соје (фиксација азота), азот из остатака пољопривредних усјева и обраду тресетишта.