UNFCCC
Данас је несумњиво доказано да је повећање варијабилности климе директна посљедица људских активности. Једна од најуочљивијих посљедица ових активности јесте ефекат гасова стаклене баште, који је постао све очигледнији током посљедњег вијека. Вјерује се да индустријализација и брзи раст популације, као и резултирајуће повећање људских активности, имају значајан утицај на овај ефекат. Штетне посљедице климатских промјена могу бити нарочито очигледне у производњи хране, енергији, шумарству, управљању водама, туризму и другим индустријским гранама. Сви ови фактори, мада у мањој мјери, навели су међународну заједницу да 1992. године одлучи да оснује Оквирну конвенцију Уједињених нација о климатским промјенама (UNFCCC). Конвенција УН-а о климатским промјенама (UNFCCC) ступила је на снагу 1994. године, и у складу са усвојеним процедурама о раду и дјеловању, досад је одржано 14 годишњих конференција (COP). Конвенцију је ратификовало 186 држава и Европска унија (ЕУ) као економске заједнице.
Основни циљ Конвенције јесте да осигура стабилизацију нивоа гасова стаклене баште (CO2, N2O, CH4, HFCs, PFCs, i SF6) у атмосфери на нивоу који ће спријечити опасне антропогенске утицаје на климатски систем (који се састоји од атмосфере, хидросфере, земљишта, леденог покривача, биосфере и интерактивних односа међу овим подсистемима). Даље, активности наведене у Конвенцији осмишљене су са циљем смањења брзине атмосферског загријавања, те да тиме осигурају услове за природне екосистеме да се прилагоде климатским промјенама, спријече нежељене временске услове за производњу хране и снабдијевање водом и осигурају будући привредни развој.
Босна и Херцеговина је постала чланица Конвенције 6. децембра, 2000. године. У складу са међуентитетским договором, функција Контакт институције БиХ према UNFCCC-у је стављена на ниво ентитетског Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске (РС). За успјешно провођење обавеза Босне и Херцеговине у складу са Конвенцијом, основан је Одбор за климатске промјене БиХ са 32 представника. Као посљедица тога, у складу са закључцима са 66. сједнице Савјета министара БиХ (одржане 16. маја 2002. године), основан је Пододбор за климатске промјене БиХ, који се састоји од 10 чланова, и већина чланова Пододбора такођер је именована у Одбор за климатске промјене БиХ.
U smislu obaveza prema UNFCCC-у, обавезе страна Конвенције су сљедеће:
1. Развијене државе - Анекс И Конвенције: имају обавезу да регулишу емисије гасова стаклене баште на територији своје државе,
2. Развијене државе - Анекс ИИ Конвенције: имају обавезу да покрију трошкове адаптације на климатске промјене за привреде земаља у развоју,
3. Земље у развоју: имају обавезу да извјештавају о својим државним емисијама гасова стаклене баште, као и рањивости њихових природних ресурса и привреде на климатске промјене.
Државе чланице које не припадају Анексу И Конвенције, група којој припада и Босна и Херцеговина, нису обавезне смањити своје емисије гаса стакленика на државном нивоу. Наиме, у складу са Конвенцијом, Босна и Херцеговина има само опште обавезе, које се односе на:
• Израчунавање годишњих емисија гасова стаклене баште кориштењем дефинисане методологије и извјештавањем Конференције страна Конвенције;
• Увођење и провођење мјера за прихватање посљедица климатских промјена путем регулисања антропогених емисија и мјера адаптације на климатске промјене;
• Сарађивање у развоју и преносу технологија, метода и процеса који воде ограничењу, смањењу и стабилизацији емисија гасова стакленика;
• Сарађивање у припреми заштитних мјера за области изложене сушама и поплавама, као и заштитних мјера за водне ресурсе;
• Укључивање процјене утицаја климатских промјена у одговарајуће стратегије и стратегије привредног развоја, са циљем максималног смањења негативних посљедица климатских промјена на привреду, здравље становништва и животну средину;
• Систематско посматрање и истраживање, размјена података и размјена информација о клими и климатским промјенама, са циљем побољшања научних открића о узроцима и посљедицама климатских промјена.