UNFCCC

Процјена потенцијала за ублажавање утицаја климатских промјена

Област ублажавања климатских промјена фокусирана је на секторе у којима је идентификован највећи потенцијал за смањење емисија гасова стаклене баште: производња електричне енергије, даљинско гријање, зградарство, саобраћај, отпад, те пољопривреда и шумарство. За сваки од сектора израђени су сценарији који моделују могуће путање емисија гасова стаклене баште до 2025.године,као и приједлог мјера ублажавања климатских промјена. Конкретно моделовање квантитативно-временског развоја емисија гасова стаклене баште реализовано је преко три развојна сценарија: С1 – основни (без промјена), С2 - са ђелимичном примјеном стимулативних мјера и С3 – напредни сценарио, са примјеном цјелокупног сета стимулативних мјера. У разматрањима поменутих емисијских сценарија иницијални подаци су узети за 2010.г. док су прорачуни емисија урађени по петогодиштима, тј. за 2015.г., 2020.г. и 2025.г.

Енергетски сектор је одговоран за преко 70% укупних емисија CО2, самим тим и потенцијал за смањење емисија гасова стаклене баште у том сектору је највећи. Анализирана су три сценарија смањења емисије гасова стаклене баште који подразумијевају и повећање енергетске ефикасности у складу са нацртом NEEAP-a:
- Сценариј 1 (С1) – подразумијева да емисија гасова стаклене баште расте пропорционално са порастом потрошње енергије. С обзиром да емисија гасова стаклене баште директно зависи од производње енергије, ово значи да се према овом сценарију задржава исти удио покривености потреба за енергијом из домаћих извора;
- Сценариј 2 (С2) – подразумијева имплементацију пројеката изградње електроенергетских постројења у складу са релевантним ентитетским стратегијама и добијеним подацима о планираним активностима;
- Сценариј 3 (С3) – подразумијева интензивно кориштење потенцијала OIE и ЕЕ због уласка БиХ у Европску шему трговања емисијама стакленичких плинова (EU ETS), што подразумијева и плаћање емисионих дозвола за гасова стаклене баште за електроенергетски сектор.
Prema S1 i S2 doći će do porasta emisija ugljen dioksida iz elektroenergetskog sektora u BiH u periodu od 2010. do 2025, za razliku od S3 prema kojem će doći do značajnog smanjenja emisije, za preko 20% u odnosu na 2010.

У сектору даљинског гријања развијена су три сценарија на нивоу развоја финалне потрошње енергије и сва три предвиђају топлификацију даљих градских четврти и ширење топлотних мрежа:
- С1 –сценариј потрошње енергије без улагања у нове технологије и без примјене додатних мјера;
- С2 –сценариј потрошње енергије с мјерама смањења потрошње енергије;
- С3 – напредни сценариј потрошње енергије у условима интензивног економског развоја и улагањима у нове технологије.
Како напредни сценаријо подразумјева интензивно ширење мреже, он предвиђа и повећење емисија из овог сектора 2025. године за око 10% у односу на 2010. годину, док сценаријо С2 2025. године предвиђа смањење од око 5%.

Сектор зградарства има највећи удио у крајњој потрошњи енергије у Босни и Херцеговини. Старост зграда и њхова неадекватна енергетска ефикасност пружа велике могућности за уштеде тј. смањење потрошње енергената и смањење емисије CO2.
- С1 - благи раст БДП и потрошње енергије – подразумијева пораст становништва, изградњу зграда и потрошњу енергије, који ће расти скоро линеарно, без мјера енергетске ефикасности;
- С2 - средње брзи раст БДП и потрошње енергије без додатних мјера енергетске ефикасности;
- С3 - средње брзи раст БДП и са провођењем мјера енергетске ефикасности - подразумијева провођење мјера енергетске ефикасности са значајним уштедама.
Смањење емисија у сектору зградарства се огледа кроз смањено и/или ефикасније кориштење електричне и топлотне енергије.

Основа за израду сценарија за смањење емисија гасова стаклене баште у области саобраћаја се базира на чињеници да друмски саобраћај у БиХ, у поређењу са жељезничким саобраћајем, чини 90% укупне годишње потрошње енергије (дизел и бензин) у овом сектору:
- С1- се базира на већ утврђеним трендовима повећања броја друмских моторних возила по просјечној годишњој стопи од око 5,8 %, на просјечној старости возног парка између 12 до 15 година, без провођења мјера хомологације и са просјечном годишњом стопом повећања потрошње дизела и бензинског горива од 3,7 %;
- С2 – се базира на увођење додатних техничких мјера за цестовна моторна возила са аспекта побољшања енергетске ефикасности мотора и смањења потрошње горива. Уз стопу пораста броја цестовних м/в као у С1, с тим да је предвиђено побољшање квалитета горива као и цестовна инфраструктура;
- С3 –се базира на претпоставци да ће БиХ до 2025.године постати чланица ЕУ чиме би се морале спроводити директиве које су прописане за ову област.
Сценариј С1 предвиђа раста емисија из овог сектора од око 92%, а С2 од 57% у 2025. години у односу на 2010. годину, док сценариј С3 предвиђа смањење од око 8%.

Понорски потенцијал шумске површине у Босни и Херцеговини за 2010.г. је процијењен на 7327,5 Gg CO2.
- С1- се базира на утврђеном тренду смањења површина под шумским покривачем, које су утврђене у постратном периоду, и не укључује никакве додатне мјере за промјену постојећег тренда;
- С2– се базира на примјени одређених стимулативних мјера за очување постојећег шумског покривача;
- С3 – напредни сценарио је заснован на претпоставци да ће БиХ до 2025. године постати пуноправна чланица Европске уније чиме би морала прихватити све обавезе и директиве које су прописане за сектор шумарства.
Према С1 сценарију просјечни годишњи понорски капацитет шумског покривача у БиХ би се смањио за око 257 GgCO2, док би се према С3 сценарију увећао за око 285 GgCO2.

Потенцијали за ублажавање утицаја климатских промјена у области пољопривредне производње у БиХ се могу посматрати са два аспекта: као потенцијали за понирање и као извор емисија за гасове стаклене баште.
- С1- се заснива на наведеном тренду послијератног смањења обрадивих пољопривредних површина и њиховог превођења у најчешће грађевинско земљиште и не подразумијева додатне мјере за њихово очување;
- С2 – је базиран на примјени позитивних искустава и добре производне праксе у области пољопривредне производње којима се одликују привредно и пољопривредно развијене, европске земље;
- С3 – напредни сценарио је, као и код већине осталих сектора, базиран на очекивањима да ће БиХ до 2025.године постати чланица Европске Уније.
Према презентованим показатељима укупне емисије гасова стаклене баште, у сектору пољопривредне производње ће према С1 сценарију порасти на готово двоструку вриједност у 2025.г. С2 предвиђа незнатна смањења, која ће у 2025.г. у односу на 2010. износити свега око 5 %. С3 сценарио показује да су потенцијали за ублажавање утицаја климатских промјена у сектору пољопривреде у БиХ, уз стриктну примјену најсавременијих достигнућа у свим сегментима производње, јако велики: преко 60% у односу на 2010. годину.

С обзиром да удио емисија гасова стаклене баште, који потичу из сектора отпада на нивоу БиХ износи око 3 % од укупних емисија; укупни директни утицај за смањење емисија гасова стаклене баште није велики. Међутим, смањење продукованих количина отпада, његово рециклирање и производња енергије из отпада, могу значајно утицати и на смањење општих емисија.
- С1 - овај сценарио се у суштини базира на непромијењеној постојећој пракси у продукцији и цјелокупној организацији прикупљања и одлагања отпада у дугорочном периоду у БиХ;
- С2 - базира се на реализацији постављених циљева и задатака дефинисаних у Стратегији управљања чврстим отпадом БиХ, из 2000. године;
- С3 сценарио - управљање отпадом према овом сценарију се заснива на примјени постојећих техничких достигнућа и легислативе која се примјењује у земљама Европске уније.
Док С1 сценариј предвиђа повећање емисија CО2 из сектора отпада у 2025. години за 15%, С3 сценариј предвиђа смањење од 20% у односу на 2010. годину.