UNFCCC

Оцјена рањивости и прилагођавање на измјењене климатске услове

На бази компаративне анализе за период 1981-2010. у односу на период 1961-1990. утврђено је повећање температуре ваздуха на годишњем нивоу у распону од 0,4 до 0,8°C, док пораст температуре у вегетационом период иде и до 1,0°C. У истом периоду нису забиљежене знатне промјене падавина, али смањењем броја падавинских дана већих од 1,0 mm и повећањем броја дана са интензивним падавинама поремећен је плувиометријски режим. Изражена промјена годишњег распореда падавина уз повећање температуре један је од кључних фактора који условљавају чешће и интензивније појаве суше и поплава на територији Босне и Херцеговине.

Током последњих деценија примјећена је повећана климатска варијабилност током свих годишњих доба и на цијелој територији Босне и Херцеговине: пет од посљедњих 12 година су биле вема сухе до екстремно сухе, а четири године су биле обиљежене екстремним поплавама. Посљедње четири године (2009-2012) су све имале обиљежја екстремних временских прилика: поплаве 2009. и 2010. године, суша и талас врелине 2011. и 2012. године, талас хладноћа почетком 2012. и снажан вјетар средином 2012. године.

У овом извештају представљени су резултати регионалног климатског модела EBU-POM. Фокусирали смо се на резултате из IPCC SRES сценарија А1Б и А2. Резултати из модела анализирани су за временске исјечке 2001-2030 и 2071-2100. Извештај је усмјерен на промјене два основна метеоролошка параметра: температуре на 2 метра и акумулиране падавине. Промјене ових параметара приказане су у односу на средње вриједности из тзв. базног (стандардног) периода 1961-1990.

Резултати сценарија према SINTEX-5 и ECHAM5 моделима указују на тренд повећања температуре до 2030. године у односу на базни период 1961-1990, до 1,0°C на годишњем нивоу на читавој територији Босне и Херцеговине. Највеће повећање очекује се у љетном периоду (јуни-август), до 1,4°C. У периоду 2071-2100. година према сценарију А2 очекује се рапидан пораст температуре, и то до 4°C на годишњем нивоу, те до чак 4,8°C у љетном периоду. Модели указују на неједнаке промјене количине падавина. У централним и планинским подручјима очекује се благо повећање падавина, док се на осталим подручјима очекује смањење падавина. Према сценарију А2 у периоду 2071-2100. година очекује се смањење падавинама на читаваој теритотији БиХ. Највећи дефицит падавина очекује се у љетном периоду који може износити и до 50% у односу на базни период 1961-1990.

Сектори који су најрањивији на климатске промјене у Босни и Херцеговини су: пољопривреда, водни ресурси, здравље људи, шумарство, биодиверзитет и осјетљиви екосистеми. У том смислу обављене су детаљне анализе дугорочних климатских промјена у овим секторима на основу СРЕС климатских сценарија А1Б и А2.

У сектору пољопривреде, утицај климатских промјена укључује смањење приноса као посљедицу смањених количина падавина и повећане стопе испаравања, потенцијално смањење продуктивности домаћих животиња, учесталију појаву пољопривредних штеточина и обољења усјева, те повећану несигурност хране/намирница. Позитивни утицаји се огледају у продуженој сезони раста усјева и већем потенцијалу за узгој медитеранских култура у Херцеговини. У сектору водопривреде, климатске промјене доносе чешћу појава суша (у западним дијеловима БиХ), пад ријечног водостаја током љета, али и чешћу појаву поплава. Утицај климатских промјена на здравље људи укључује повећану учесталост и озбиљност епидемија/пандемија током топлијих зима, повећан морталитет повезан са појавом ‘топлотних таласа’, могуће ширење азијског тиграстог комарца (Aedes albopictus), и повећање броја случајева обољења које преноси крпељ (лајмска болест и енцефалитис узрокован уједом крпеља). Могући позитивни утицаји подразумијевају мањи број смртних случајева насталих усљед хладноће. У сектору шумарства евидентна је повећана учесталост и интензитет шумских пожара, повећан ризик за ријетке и угрожене шумске заједнице, све већи број штеточина као што су поткорњак и губар (North Atlantic Index [NAO] indeks), те повећан ризик од трансформације шумског екосистема који би резултирао морталитетом дрвећа великих размјера. Позитивни утјецаји се огледају у бржој стопи раста и појави нових врста од економског значаја. У области биодиверзитета и осјетљивих екосистема, негативни утицаји климатских промјена укључују губитак постојећих станишта, фрагментација станишта, истребљење врста, и рапидне промјене температуре и/или количине падавина, које утичу на функције екосистема. С друге сране, присутна је појава нових станишта.

Способност прилагођавања климатским пријетњама у пољопривредном сектору је на ниском нивоу. Примјетан је недостатак моделовања усјева и климатских података неопходних за системе раног упозоравања. Пољопривредним произвођачима је неопходна обука о мање радно интензивним пољопривредним методама, техникама узгоја боље прилагођених усјева и техникама противградне заштите. Уз то, питања климатских промјена нису интегрисана у политике о пољопривреди и руралном развоју. Кад је у питању способност прилагођавања у сектору вода, још увијек постоји критичан недостатак хидролошког моделовања, детаљна процјена рањивости, недостатак мапа рањивости и дијаграма ризика од поплава. Мјере заштите од поплава су на ниском нивоу, а питања климатских промјена нису уграђена у секторске законе и програме. У сектору здравства, способност прилагођавања на климатске промјене је ограничена недостатком праћења акутних и хроничних болести. Здравствени радници и пацијенти нису довољно упознати о односу између здравствених тегоба и климатских промјена. Не постоје финансијска средства за здравствене мјере прилагођавања. Отежан приступ примарној здравственој заштити у руралним подручјима отежава третман пацијената са хроничним и инфективним обољењима на која могу утјецати климатске промјене. Способност прилагођавања у сектору шумарства је на веома ниском нивоу. Нису дефинисана подручја која су највише угрожена климатским промјенама и не постоји детаљна анализа утјецаја климатских промјена за поједине шумске заједнице. Техника за гашење шумских пожара је недовољна и застарјела. Као и у другим секторима, примјетан је недостатак интеграције проблема и питања климатских промјена у секторске политике и стратегије. Иако су већ сада поједине биљне и животињске врсте веома угрожене усљед повећања температуре и смањења падавина, најосјетљивија подручја и најугроженије врсте флоре и фауне нису дефинисана, чиме је способност прилагођавања у области биодиверзитета и осјетљивих екосистема изузетно умањена. За сваки сектор су предложене мјере прилагођавања које су идентификоване на основу стручног консензуса, консултација са заинтересованим странама и анализе релевантних истраживања.