UNFCCC

Климатске карактеристике БиХ

Босна и Херцеговина има умјерену континенталну климу, која је већином заступљена у сјеверним и централним дијеловима БиХ, подпланинског и планинског типа (преко 1000 м), јадрански (медитерански) и измијењени јадрански тип климе, представљен у приморју Неума, који такође важи и за ниску Херцеговину. Из горе споменутих разлога, клима Босне и Херцеговине варира од умјерено континенталне у сјеверном дијелу Панонске низије дуж ријеке Саве и у зони подножја, до алпске климе у планинским регијама, и медитеранске климе у приобалном подручју и подручју регије ниске Херцеговине на југу и југоистоку. У сјеверном дијелу државе, просјечна температура ваздуха варира између -1 i -2°C у јануару и између 18 i 20°C у јулу. На надморским висинама од преко 1000 м, просјечна температура варира од -4 до -7°C у јануару, а од 9 до 14°C у јулу. На Јадранском приморју и у ниској Херцеговини, температура ваздуха варира од 3 до 9°C у јануару, а од 22 до 25°Ц у јулу (раздобље 1961-1990). Евидентиране су и екстремне температуре од -41,8°C (ниска) и 42,2°C (висока).

Низијске области сјеверне Босне и Херцеговине имају средњу годишњу температуру између 10 и 12°C, а у областима изнад 500 м температура је испод 10°C. Средња годишња температура ваздуха у приобалном подручју износи између 12 и 17°C. У раздобљу 1981-2010. године евидентирано је повећање температуре на читавом простору Босне и Херцеговине. Највеће повећање је током љетног и зимског раздобља и износи око 1°C.

Годишње количине падавина варирају од 800 мм на сјеверу дуж ријеке Саве, до 2.000 мм у централним и југоисточним планинским регијама (период 1961-1990). У континенталном дијелу БиХ, који припада области слива ријеке Дунав, главни дио годишњих падавина се јавља у топлијој половини године, досежући максимум у јуну. Централни и јужни дио државе, с бројним планинама и уским обалним подручјима, карактерише измијењени средоземни плувиометријски режим под утицајем Јадранског мора, тако да су мјесечне максималне количине падавина касно у јесен и почетком зиме, већином у новембру и децембру. У раздобљу 1981-2010. на већем дијелу ниске Херцеговине је евидентирано смањење падавина на годишњем нивоу, док је на већини планинских метео-станица забиљежен пораст падавина. У односу на раздобље 1961-1990, у овом раздобљу је присутна неравномјернија расподјела падавина током године, што је један од главних фактора који условљавају чешћу појаву суша и поплава.

Трајање сунчаних раздобља смањује се од приморја према унутрашњости и ка вишим надморским висинама. Годишња сума трајања сунчаних сати у централној планинској области износи 1.700-1.900 сати, што је посљедица изнадпросјечне облачности - 60-70%. Због честих магли током хладног раздобља године, соларна ирадијација у унутрашњости је нижа него на истој надморској висини у приморју. У јужним регијама имамо 1.900-2.300 сунчаних сати (Мостар = 2.285 сати). У сјеверној Босни и Херцеговини број сунчаних сати износи 1.800-2.000, више у источном дијелу него у западном. Облачност се смањује од запада према истоку.

Просјечна годишња количина падавина у БиХ је око 1.250 mm, што, с обзиром на то да је површина БиХ 51.209 km2, износи 64 x 109 m3 воде или 2.030 m3/s. Отјецање с територије БиХ је 1.155 m3/s или 57% укупне количине падавина. Међутим, ове количине воде нису једнако распоређене, просторно или временски. Напримјер, просјечно годишње отицање из долине ријеке Саве, чија је површина слива 38.719 km2 (75,7%) у БиХ, износи 722 m3/s или 62,5%, док отицање из долине Јадранског мора, која има површину од 12.410 km2 (24,3%) у БиХ износи 433 m3/s или 37,5%.