UNFCCCБосна и Херцеговина |
  |
Трећи национални извјештај Босне и Херцеговине у складу са Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама
UNDP BiH у партнерству са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, уз финансијску подршку GEF-а, започео је имплементацију пројекта Припрема Трећег националног извјештаја Босне и Херцеговине према UNFCCC-у, који има за циљ да омогући Босни и Херцеговини да припреми и дистрибуира свој Трећи национални извјештај (TNC) Конференцији страна (CoP) Оквирне конвенције Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC) у складу са Одлуком 17/CP8 и другим датим смјерницама. У оквиру TNC-а биће ажуриране и унапређене информације везане за климатске промјене, инвентар гасова стаклене баште, ублажавање климатских промјена, рањивост на климатске промјене и предузети кораци за адаптацију на климатске промјене, као и информације о јавној свијести, образовању, обуци, системском истраживању, те преносу технологија. Пројектом ће се такође повећати капацитет за производњу каснијих националних извјештаја, који ће бити у складу са смјерницама CoP-a.
Овај пројекат није само подршка БиХ у испуњавању својих обавеза које као држава потписница UNFCCC-а има, већ ће такође служити и као значајан стратешки докуменат за одрживи развој, те повезати заштиту животне средине и борбу против климатских промјена са кључним питањима социо-економског развоја. На пројекту је ангажовано преко 30 домаћих и међународних стручњака. Пројектом ће се такође повећати капацитет за производњу каснијих националних извјештаја, који ће бити у складу са смјерницама CoP-а.
Пројектне активности су усмјерене на завршетак четири поглавља Трећег националног извјештаја:
Израда инвентара емисија гасова стаклене баште (GHG) ће резултовати ажурирањем GHG инвентара, тако да он покрива периоде од 2001. до 2009. године и од 2012. до 2013. године, чиме ће се комплетирати инвентари који су израђени унутар INC, SNC и FBUR, а тиме и покрити цијели период од 1990. до 2013. године. Активностима на TNC такође ће се ојачати сакуплјање и анализа података и у другим клјучним подручјима, као што су GHG емисије из сектора минерала и металургије, производње растварача, полјопривреде, отпадних вода и спалјивања отпада, те унаприједити подаци и процјене GHG емисија из сектора енергетике. Јачање капацитета на подручју инвентара обезбиједиће се кроз блиску сарадњу саентитетским HMI сакуплјању података и обрачунавању емисија. Пројект ће такође обезбиједити обуку и подршку за унапређења у Регистрима отпуштања и преноса загађења (Pollution Release and Transfer Registries - PPTR) у министарствима на ентитетском нивоу.
Процјена рањивости и мјере адаптације ће резултирати ажурираном процјеном о климатским промјенама у БиХ, те анализом рањивости на климатске промјене. Напори на моделирању ће бити ојачани у поређењу са SNC кроз развој додатног сценарија климатских промјена, а локални капацитети у овом подручју биће додатно ојачани кроз коришћење новог софтвера, обуку и институционална партнерства. Моделирање ће такође бити подржано идентификацијом одговарајућих индикатора за мониторинг климатских промјена и развијање препорука за систем за сакуплјање података за те индикаторе. Параметри за поплаве и суше, уклјучујући хидролошке суше, биће посебно узети у обзир, а добијени подаци ће бити уклјучени у базу података о временским приликама и катастрофама. Како је у SNC била обезбјеђена само квалитативна анализа за описивање осјетлјивости на климатске промјене у пет клјучних сектора, оцјена климатске осјетлјивости у TNC биће ојачана процјенама економских утицаја по секторима, а биће спроведене и пилот студије о утицају климатских промјена у секторима здравства и туризма. На основу поменутих анализа биће идентификоване потенцијалне мјере за прилагођавање у тим подручјима, а затим ће за њих бити одређен степен приоритета.
TNC ће идентификовати мјере ублажавања климатских промјена у БиХ које ће утицати на емисију гасова стаклене баште до 2050. године. Ово поглавље ће уклјучити и новије налазе о економском развоју и конкретним мјерама и пројектима који ће резултирати смањењем GHG емисија. Активности ће подржавати сакуплјање података, развој сценарија, анализу нових и потенцијалних мјера за ублажавање (уклјучујући и анализу трошкова и користи идентификованих мјера за ублажавање), са фокусом, прије свега, на пет сектора који су идентификовани као приоритетне области у оквиру TNC и за које је у току консултација са интересним странама утврђено да им је неопходно јачање: производња електричне енергије, централно гријање / зграде, транспорт, управлјање отпадом и полјопривреда / шумарство. Ова компонента пројекта ће обезбиједити смјернице и препоруке за успостављање NAMA механизма, као и за мјерење, извјештавање и верификацију митигационих мјера.
Ажурирано поглавље o приликама унутар државе ће поред осталих релевантних информација везаних за климатске промјене у БиХ обрадити основне информација о БиХ на основу података из пописа становништва из 2013. године. Такође ће обезбиједити ажуриране информације о напретку који је постигнут у вези са питањима која се односе на друге информације и нове информације које су релевантне за TNC (развој и пренос технологије, истраживање и систематско посматрање, образовање, обука и свијест у јавности, изградња капацитета и ограничења и непопуњене области). У оквиру пројекта ће се спровести оцјена потреба за технологијом (technology needs assessment - TNA) која ће испунити критично важно непопуњено подручје и обезбиједити важне информације за донаторе, инвеститоре и креаторе политика. Јачање капацитета и повећавање степена свијести наставиће се кроз обуку наставника, интеграцију питања климатских промјена у наставне планове и програме на нивоу основног и средњег образовања, као и образовања након средњег, те обуку за званичнике на државном и ентитетском нивоу.
